U današnjem članku govorićemo o dubokoj poruci koju je umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, prenio vernicima tokom liturgije na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog.
- Njegove reči nisu bile samo obična propoved, već snažna poruka o suštini crkve i pozivu na svetost koji je dostupan svakome. On je jasno istakao da Crkva nije samo spomenik ili zgrada, već živa zajednica ljudi koji su pozvani na put duhovnog rasta i odgovornosti.
Episkop Jovan naglašava da se veličina crkvene misije meri brojem svetaca, a svetost nije privilegija izabranih, već izraz duhovne zrelosti i duboke veze sa Hristovom voljom. Prema njegovim rečima, svako od nas je pozvan na božanski život, što znači da svetost podrazumeva i ozbiljnu odgovornost prema sebi i drugima.
Kroz svoju besedu, vladika se osvrnuo i na pogrešno shvatanje posta u savremenom društvu. Mnogi ga danas svode na dijetu ili način ishrane, ali on ističe da post nije samo telesni podvig. On je zapravo moćno oružje u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih demona. Post, zajedno sa molitvom, osvećuje čoveka i njegov dom, ali samo ako je praćen milošću, praštanjem i iskrenim blagoslovom.
Bez istinske promene u srcu i spremnosti na žrtvu, post gubi smisao i postaje puko odricanje koje ne donosi koristi. On nas uči da se odričemo sebe i prihvatamo Hrista, jer samo tada postajemo unutrašnje slobodni. Episkop je posebno naglasio da bez oproštaja neprijateljima ne treba pristupati pričešću, što je osnovni deo hrišćanskog učenja i put ka isceljenju.
- Sveti Vasilije Ostroški, čije ime i delo su duboko ukorenjeni u duhovnosti srpskog naroda, poslužio je kao simbol te poruke. Njegov jevanđeljski život postao je putokaz i uteha mnogima, a njegov primer osvetljava važnost svetosti kao unutrašnje snage i vere.
- Jedan od najpotresnijih delova govora odnosio se na unutrašnju bolest naroda – zavist. Episkop Jovan je ukazao na problem koji muči savremeni svet, posebno našu zemlju, gde mnogi sposobni ljudi odlaze u inostranstvo jer se ovde osećaju osporavanim i necenjenim. Nedostatak domaćinskog odnosa, poštovanja i porodičnih vrednosti dovodi do propadanja i gubitka svetosti. On je jasno poručio da bez svetosti nema budućnosti.
Njegove reči nisu bile samo kritika, već i nježna molba da se narod vrati svojim korenima – Crkvi, porodici i pravom značenju oproštaja. U tom duhovnom trenutku, u manastiru Ostrog, činilo se kao da vreme stoji, a svi prisutni su duboko upijali snagu poruke. Ostrog je te večeri bio mesto gde je svetost zaista oživela, pokazavši da nije rezervisana samo za izabrane, već je svima dostupna kao blagoslov i kao životni zadatak.
U rečima nekadašnjeg igumana, manastir je ponovo progovorio, ispunjen mudrošću i tišinom stena koje čuvaju vekovne molitve i suze pokajnika. Njegova poruka podseća da svetost nije apstraktan ideal već stvarna, dostižna dimenzija života koja menja svakoga ko je iskreno prihvati.
Episkop Jovan je duboko verovao da svetost može izlečiti narodne rane i da se samo kroz nju može povratiti pravi smisao zajedništva i ljubavi. Njegov govor podseća nas da je svaka duhovna borba važna i da je post, molitva, oproštaj i međusobno poštovanje kamen temeljac za život u skladu sa Hristovim učenjem.
Na kraju, ovaj događaj i reči episkopa Jovana ne pozivaju samo na razmišljanje, već i na konkretan korak ka promeni. Svetost nije daleki cilj, već put koji je otvoren svima koji su spremni da se posvete životu u ljubavi, praštanju i odgovornosti.Upravo ta poruka, koja je odzvanjala u srcima vernika na Ostrogu, ostaje snažan podsetnik da duhovni život nije odvojen od svakodnevnice, već je njen temelj i snaga koja nas vodi ka istinskoj slobodi i ispunjenju.
