U današnjem članku donosi se potresna priča o ljubavi, moći i tragičnoj sudbini žene čije se ime i danas pamti Roksane, prve i najoljenije supruge slavnog vojskovođe i makedonskog kralja Aleksandra 3 Velikog.
- Njihov susret, brak i sve što je usledilo ostali su zabeleženi ne samo u istorijskim knjigama, već i u legendama koje vekovima bude maštu.Roksana je rođena u regiji Baktriji, na prostoru današnjeg Uzbekistana, Tadžikistana i Avganistana, i poticala je iz ugledne porodice. Njen otac, Oksiart, bio je baktrijski plemić i služio je poslednjem kralju Ahemenidskog carstva. Njeno ime na staroiranskom znači „blistava“, a upravo takav utisak ostavila je na Aleksandra kada ju je prvi put ugledao.
Postoje različite verzije o tome kako je upoznala kralja. Prema jednom izvoru, kada se Oksiart povukao u tvrđavu Sogdijanska stena, zajedno sa porodicom, verovao je da je bezbedan. Ipak, Aleksandar je uspeo da zauzme utvrđenje i tada je zarobio Roksanu, koja je imala svega šesnaest godina. Umesto da je uzme kao konkubinu, što je bilo uobičajeno u to vreme, odlučio je da je oženi, očaran njenom lepotom. Drugi izvori pak navode da su se upoznali na gozbi, gde ju je njen otac doveo kako bi ugostio kralja.
Bez obzira na tačnu verziju, činjenica je da je Aleksandar bio duboko očaran Roksanom, a njihova veza je ubrzo postala i politička poruka: želeo je da se poveže sa lokalnim narodima, da stekne njihovo poverenje i osigura stabilnost u osvojim teritorijama. Ipak, njegov izbor naišao je na negodovanje njegovih najbližih saradnika, koji su smatrali da Roksana nije dostojna kraljice, jer nije bila ni Makedonka ni Grkinja, već varvarka po njihovim merilima.
- Roksana je verno pratila Aleksandra u njegovim pohodima, uključujući i onaj na Indiju. Veruje se da su tada izgubili dete, a potom su se vratili u Vavilon. Tamo se kraljev interes za nju postepeno hladio. Godine 324. p.n.e., Aleksandar se ženio još dvaput – Statirom, ćerkom persijskog kralja Darija III, i Parisatidom, ćerkom kralja Artakserksa III. Brakom sa plemenitim Persijkama želeo je dodatno da učvrsti veze sa osvojeniim narodima, ali je tim činom ponizio Roksanu i ugrozio njen položaj.
Kada je Aleksandar iznenada preminuo u 32. godini, nije ostavio naslednika. Roksana je tada bila trudna i ubrzo nakon njegove smrti rodila sina, Aleksandra IV, jedinog legitimnog naslednika. Ostala bez zaštite, znala je da mora da deluje brzo kako bi osigurala sinovu budućnost. U dogovoru sa Aleksandrovim saveznicima, pre svega sa Perdikom, odlučila je da eliminiše potencijalne protivnike. Prevarom je namamila Statiru i njenu sestru, a zatim ih je dala ubiti i njihova tela bacila u bunar.
Nakon Perdikine smrti, Roksana se sa sinom preselila u Amfipolj, a potom, po smrti regenta Antipatra, i u Epir, pod zaštitu kraljeve majke Olimpijade. Na kratko su uspeli da se učvrste u Makedoniji i steknu podršku naroda, koji je Roksanu priznavao kao kraljicu, a njenog sina kao legitimnog naslednika trona.
Ipak, sudbina nije bila na njihovoj strani. Vojskovođa Kasandar, sin Antipatra, opkolio je tvrđavu u kojoj su se krile Roksana, Olimpijada i mladi Aleksandar. Olimpijadu je pogubio, a Roksanu i njenog sina držao zatočene sve do 310. ili 309. godine p.n.e. Tada je odlučio da ih potajno pogubi, jer je dečak, iako mlad, predstavljao ozbiljnu pretnju njegovim političkim ambicijama. Tako su zauvek nestali poslednji tragovi Aleksandrovog krvnog nasledstva.
Tragična sudbina Roksane pokazuje surovost sveta u kome su vlast i moć bili važniji od ljubavi i lojalnosti. Njena priča ostaje simbol hrabrosti, borbe za mesto u svetu koji joj nije pripadao po rođenju, i bolne cene koju je platila za titulu kraljice. Uprkos svemu, Roksana je ostala upamćena kao žena koja je zavolela velikog osvajača – i kao majka koja je pokušala da zaštiti sina po svaku cenu.
