U današnjem članku govorimo o neobičnoj i specifičnoj pojavi na granicama Balkana kulturno-kulinarskoj migraciji koja iz godine u godinu postaje sve brojnija.
- Dok većina turista krajem leta putuje u Grčku u potrazi za poslednjim zracima sunca pre nego što stigne jesen, postoji jedna druga grupa putnika, poznata kao ajvar turisti, čiji kofere pune ne plaže i kupaćih kostima, već džakovima crvene paprike, flašama domaćeg ulja i starim keceljama. Ova grupa ljudi ne putuje da bi se odmarala, već da bi sa sobom donela bogatstvo ukusa i tradicije, povezujući odmor sa pravljenjem zimnice.
Među njima se izdvaja priča Dušanke (68) iz Leskovca, žene koja je svoje letovanje pretvorila u pravu radnu misiju. Za nju nije bitno da li će uživati na suncu ili plivati, jer je njena glavna motivacija – ajvar. “Ja ne idem na more da bih ležala na suncu. Od sunca mi samo oteknu noge, a pistacio sladoled me ne zanima. Ne volim da plivam. Mene zanima – ajvar. I tačka,” kaže odlučno, a njeni komšije je poznaju kao ženu koja „po mirisu zna kada je paprika gotova“. Za Dušanku, letovanje je mnogo više od odmora, to je pravi zadatak, misija koja se svake godine iznova ponavlja.
Dok njeni unuci biraju kupaće kostime i spremaju se za društvene mreže i plažu, Dušanka pravi precizan spisak – tačno 20 kilograma leskovačke paprike, debele, crvene i mesnate, koje smatra jednim od najvažnijih sastojaka za dobar ajvar. “Nema Grk šta meni da prodaje bledu papriku. Njihove su kao da su se više kupale nego rasle,” kroz smeh dodaje, izražavajući veru u kvalitet svoje domaće paprike. Nakon što pažljivo spakuje povrće u kese, obavije ih krpama i složi u kofere, spremna je za put nazad. “Nek pukne autobus, ali paprika mora da pređe granicu,” kaže ozbiljno, pokazujući koliko je odlučna.
Po dolasku u apartman, dok se porodica rasipa na plažu i uživa u letnjim radostima, Dušanka oblači staru kecelju, vadi varjaču iz torbe i kreće u akciju. Njen odmor je zapravo jedno veliko spremanje ajvara, koje se odvija na terasi improvizovane kuhinje. “Prvi dan – pečem. Drugi – ljuštim. Treći – pržim. Svaki dan mešam, mešam, pa opet mešam. Ruke crvene, kosa slepljena, majica mokra, ali srce – puno,” priča sa strašću. Njen trud nije samo kuvanje, već izražavanje ljubavi i tradicije, jer zna da svaki tanjir tog ajvara ima posebnu vrednost. “Nije poenta slikati se s koktelom, nego otvoriti teglu zimi i reći: ‘Ovaj ajvar je pravljen uz vetar s Egeja.’”
- Za razliku od prosečnog turista koji traži relaksaciju i luksuz, Dušanka uživa u osećaju korisnosti i ispunjenosti. I dok drugi mogu biti zbunjeni njenim pristupom, ona jasno stavlja do znanja da je njena filozofija drugačija. “Ko me ne razume, taj me i ne poznaje. Ko zna, zna kolika sam domaćica i koliko pazim na svaku paru. Ako već plaćamo struju za apartman, zašto da je ne iskoristimo za nešto korisno?” Ova rečenica oslikava njenu praktičnost i posvećenost.
Njena ćerka joj često predlaže da pravi ajvar kod kuće, u dvorištu, kao što mnogi rade, ali Dušanka ima svoje razloge da to ne učini. “Nije to to. Ja sam navikla da kod braće Grka spojim lepo i korisno. Letovanje i zimnicu,” objašnjava. Smatra da je njen način pravi način da se spoje zadovoljstvo odmora i korisnost rada. Veruje da bi ako bi svaka penzionerka na Balkanu tako radila, naš kraj bio bogatiji i autentičniji.
Ona ne pravi samo zimnicu, već prenosi deo tradicije i kulture koja je vezana za ovaj deo sveta, ostavljajući iza sebe uspomenu koja je mnogo dublja od običnog letovanja. Miris paprike, pogled na more, šum vetra sa Egeja i majčin osmeh kraj šerpe sa ajvarom – to je slika koju Dušanka i njena porodica nose sa sobom. Njena priča nije samo o paprikama i zimnici, već o ljubavi prema tradiciji, pripadnosti i kontinuitetu.
Na kraju, ova neobična, ali dirljiva praksa pokazuje kako se svakodnevni običaji mogu uklopiti u savremeni način života, stvarajući most između generacija i kultura. Ajvar turisti nisu samo putnici; oni su čuvari starih vrednosti, ljudi koji sa sobom nose delić svoje zemlje, a njihove priče i tradicija nastavljaju da žive i daleko od rodnog kraja. Takav spoj ljubavi prema domu i spremnosti na putovanje donosi posebnu draž svakom letovanju, ali i svakom tanjiru zimnice koja čuva toplinu prošlih dana.
