Blitvu trebamo što više jesti. U nastavku teksta donosimo vam recept. Blitva je povrće koje je od davnina prisutno na trpezama mediteranskih naroda. Nije cijenjena samo zbog svog ukusa, već i zbog bogatstva hranljivih materija koje sadrži. Raste u različitim uslovima, ne zahtijeva mnogo njege, a zahvaljujući svojoj otpornosti postala je sastavni dio mnogih kuhinja širom svijeta. U gastronomiji je posebno voljena jer se može spremati na mnogo načina – od brzih obroka do složenih jela, ali njena prava snaga krije se u njenom uticaju na zdravlje.
-
Poreklo i osobine
Blitva potiče sa Mediterana i pripada istoj porodici kao spanać i cvekla. Ime je dobila po švajcarskom botaničaru koji ju je prvi opisao. Poznata je i po raznovrsnim sortama, od kojih se posebno izdvajaju one sa šarenim, živopisnim stabljikama poput sorti Bright Lights ili Ruby. Upravo zbog tog izgleda često se naziva i najljepšim povrćem bašte. Po ukusu podsjeća na spanać, ali je nešto izraženija i blago gorkasta kada se jede sirova. Nakon kuvanja njen ukus postaje blaži i lagano sladak, što je čini svestranom namirnicom.
-
Nutritivna vrijednost
Blitva je povrće sa izuzetno niskom kalorijskom vrijednošću, ali bogato hranljivim materijama. Jedna šolja kuvane blitve, što je oko 175 grama, sadrži tek 35 kalorija. Uprkos tome, obezbjeđuje ogromne količine vitamina i minerala:
- čak 477% preporučenog dnevnog unosa vitamina K,
- oko 60% vitamina A,
- 35% vitamina C,
- značajne količine magnezijuma, bakra, mangana i gvožđa,
- vlakna, koja doprinose zdravom varenju.
Tako visoka koncentracija hranljivih materija čini je izuzetnim saveznikom za održavanje zdravlja i vitalnosti. Posebno se ističe po sadržaju magnezijuma i kalijuma, ključnih minerala za normalno funkcionisanje organizma.
-
Koristi za srce i krvne sudove
Jedna od najvećih prednosti blitve je njen uticaj na zdravlje srca. Magnezijum i kalijum pomažu u regulaciji krvnog pritiska, dok vlakna smanjuju nivo lošeg holesterola. Osim toga, blitva sadrži nitrate, koji se u tijelu pretvaraju u azot-oksid – jedinjenje koje širi krvne sudove, poboljšava cirkulaciju i smanjuje rizik od zgrušavanja krvi.
Studije su pokazale da redovno konzumiranje zelenog lisnatog povrća, uključujući blitvu, može smanjiti rizik od srčanih oboljenja za više od 10%. Upravo zbog toga blitva se preporučuje kao dio ishrane onih koji žele da očuvaju zdravlje kardiovaskularnog sistema.
-
Uticaj na regulaciju šećera u krvi
Blitva je povrće koje pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Vlakna usporavaju varenje i sprječavaju nagle skokove glukoze, što je posebno značajno za osobe koje imaju povećan rizik od dijabetesa tipa 2. Osim vlakana, važnu ulogu igra i alfa-lipoinska kiselina, moćan antioksidans koji smanjuje insulinsku rezistenciju i štiti nervni sistem od oštećenja.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno jedu lisnato povrće imaju i do 13% manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. To blitvu svrstava u namirnice koje se preporučuju ne samo osobama sa postojećim problemima sa šećerom, već i svima koji žele da im organizam funkcioniše stabilno.
-
Zdravlje kostiju i imunitet
Posebna snaga blitve leži u njenom visokom sadržaju vitamina K. Samo jedna porcija kuvane blitve sadrži nekoliko puta više od dnevno potrebne količine ovog vitamina. Vitamin K je ključan za ugradnju kalcijuma u kosti, čime se jača njihova gustina i smanjuje rizik od osteoporoze. Pored toga, blitva je bogata i kalcijumom i magnezijumom, što dodatno doprinosi čvrstoći skeletnog sistema.
Imunitet takođe ima koristi – vitamini A i C, zajedno sa antioksidansima iz blitve, pomažu tijelu da se brani od infekcija i obnavlja tkiva.
-
Antioksidansi i prevencija bolesti
Blitva je prepuna antioksidanasa: beta-karotena, luteina, zeaksantina, vitamina C i E, kao i flavonoida poput kempferola. Ova jedinjenja smanjuju upale, štite ćelije od oštećenja i doprinose smanjenju rizika od razvoja hroničnih bolesti, uključujući i pojedine vrste raka. Hlorofil iz blitve može neutralisati štetne supstance koje nastaju pri pečenju mesa na visokim temperaturama, što daje dodatnu zaštitu organizmu.
-
Kako pripremati blitvu
Blitva se može spremati na mnogo načina – kuvana, pečena, dinstana ili svježa u salatama. Mladi listovi idealni su za smutije i salate, dok se stariji listovi i stabljike najčešće kuvaju ili prže. Odlično se slaže sa maslinovim uljem, bijelim lukom, krompirom, rižom i tjesteninom. Često se koristi i kao nadev za pite ili rolade, a može biti i dodatak supama i varivima.
Prilikom pripreme važno je znati da stabljike zahtijevaju nešto duže kuvanje od listova. Upravo zbog te teksture, u mnogim receptima se odvajaju i pripremaju odvojeno.
-
Kada je potrebna mjera opreza
Iako je izuzetno zdrava, blitva nije uvijek pogodna za svakoga. Osobe koje koriste antikoagulanse treba da vode računa o unosu zbog visokog sadržaja vitamina K, koji utiče na zgrušavanje krvi. Takođe, oksalati prisutni u blitvi mogu doprinijeti stvaranju bubrežnih kamenaca kod osjetljivih osoba. U tim slučajevima preporučuje se dovoljno tečnosti i balansirana ishrana.
