Ovo je tačna godina nakon koje kreće starenje. U nastavku teksta pročitajte o kojoj godini je riječ. Svi znamo da vreme ne možemo zaustaviti, ali ono što često zaboravljamo jeste da imamo moć da utičemo na to kako starimo. Naučnici danas tvrde da starenje nije ravnomeran i postepen proces – već se odvija u naglim “skokovima”, posebno u periodu između 40. i 60. godine života. Tada promene na koži, u mišićima i u unutrašnjim organima postaju najuočljivije. Ipak, ono što donosi nadu jeste činjenica da mnoge od tih promena možemo usporiti, pa čak i ublažiti, ukoliko usvojimo prave navike.
Ako vam je cilj da duže ostanete vitalni, sačuvate energiju i izgledate mlađe nego što piše u dokumentima – nastavite da čitate. Slede faktori koje nauka smatra ključnim u očuvanju mladosti i vitalnosti.
-
Pokret kao svakodnevna terapija
Redovno kretanje je jedan od najmoćnijih načina da se uspori biološki sat. Dovoljno je pola sata umerenog treninga ili brže šetnje dnevno da se smanji rizik od hroničnih bolesti i podstakne obnova ćelija. Plivanje, joga, vožnja bicikla ili čak energično plesanje mogu imati isti efekat.
Kada se telo pokrene, poboljšava se cirkulacija, mišići ostaju snažni, a zglobovi elastični. Pored toga, fizička aktivnost oslobađa endorfine – hormone sreće – što dodatno doprinosi psihičkoj mladosti. Oni koji se redovno bave sportom ili rekreativnim aktivnostima imaju manje šanse za srčane probleme, dijabetes i čak pojedine vrste kancera.
-
Ishrana koja hrani dugovečnost
Način ishrane ima ogroman uticaj na brzinu starenja. Hrana bogata vlaknima i antioksidantima pomaže telu da se bori protiv slobodnih radikala – čestica koje oštećuju ćelije i ubrzavaju proces starenja. Zato se preporučuje što više svežeg voća, povrća i integralnih žitarica.
Crveno voće, brokoli, spanać i orašasti plodovi posebno su efikasni u zaštiti kože i mozga. Omega-3 masne kiseline, koje nalazimo u ribi, avokadu i maslinovom ulju, smanjuju upale i doprinose zdravlju srca i mozga. Umesto industrijski prerađene hrane i brze hrane, birajte što prirodnije namirnice – vaše telo će vam biti zahvalno energijom i vitalnošću.
-
Stres – ubrzivač biološkog sata
Hronični stres može da “pojede” godine života. Kada smo stalno pod pritiskom, nivo kortizola – hormona stresa – ostaje visok. To utiče na rad srca, imunitet i pamćenje, ali i ubrzava pojavu bora i opadanje kose.
Tehnike opuštanja poput meditacije, joge, dubokog disanja ili boravka u prirodi dokazano smanjuju nivo stresa. Čak i obična šetnja ili slušanje omiljene muzike može značajno uticati na mentalnu ravnotežu. Ljudi koji redovno pronalaze vreme za odmor i psihičku regeneraciju žive duže i izgledaju mlađe.
-
Društvene veze kao izvor energije
Čovek je društveno biće i izolacija mu nikada ne prija. Nauka pokazuje da usamljenost ne utiče samo na raspoloženje, već i na zdravlje mozga – rizik od demencije kod usamljenih ljudi raste za više od 30%.
Aktivan društveni život pomaže u očuvanju mentalnih funkcija, smanjuje stres i podstiče osećaj pripadnosti. Bilo da se radi o druženju sa porodicom, prijateljima ili volontiranju u zajednici, interakcija sa drugima produžava život i čini ga kvalitetnijim. Putovanja, upoznavanje novih ljudi ili jednostavno razgovor uz kafu mogu biti mali, ali dragoceni načini za očuvanje vitalnosti.
-
Digitalna detoksikacija – manje ekrana, više života
Iako su telefoni i računari neizbežan deo svakodnevice, višak vremena pred ekranima može ozbiljno narušiti zdravlje. Loš san, povećan stres i smanjenje koncentracije samo su neki od efekata.
Umesto da sate provodite na društvenim mrežama, pokušajte da ograničite korišćenje tehnologije i deo dana posvetite hobijima, knjigama ili boravku napolju. Čak i kratki odmori od ekrana mogu popraviti kvalitet sna i smanjiti napetost.
-
San – prirodna terapija za podmlađivanje
San je nezamenljiv kada govorimo o zdravlju i dugovečnosti. Tokom noći telo ulazi u fazu regeneracije: obnavljaju se ćelije, jača imunitet i popravlja se raspoloženje. Koža se takođe regeneriše, pa se san s razlogom naziva prirodnim botoksom.
Osobe koje redovno spavaju 7 do 9 sati dnevno imaju manji rizik od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i depresije. Važno je spavati u mirnoj, mračnoj prostoriji bez buke i elektronskih uređaja.
-
Sunce – prijatelj u malim dozama, neprijatelj u prevelikim
Sunčeva svetlost je važna za proizvodnju vitamina D i dobro raspoloženje, ali prekomerno izlaganje ubrzava starenje kože. Bore, fleke i gubitak elastičnosti često su posledica UV zračenja.
Rešenje je jednostavno – koristiti kremu sa zaštitnim faktorom tokom cele godine, nositi naočare i šešire i izbegavati sunčanje u najtoplijem delu dana. Na taj način štitite kožu i usporavate njen proces starenja.
