Svi se pitaju da li klimu treba gasiti ili ne. U nastavku teksta pročitajte šta majstor kaže. Letnje temperature često postavljaju isto pitanje mnogim domaćinstvima i firmama: da li je bolje da klima uređaj radi neprekidno ili je pametnije paliti je i gasiti po potrebi? Ova dilema je postala gotovo svakodnevna tema, jer svi žele da izbegnu previsoke račune za struju, a istovremeno da produže životni vek uređaja i održe prijatnu temperaturu u prostoru. Iskusni serviseri često imaju jasan i praktičan odgovor – ali ne onaj koji mnogi očekuju.
-
Kako zapravo funkcioniše klima uređaj
Da bismo doneli ispravnu odluku, prvo treba razumeti osnovni princip rada klima uređaja. Klima ne funkcioniše tako što “stvara” hladan vazduh, već hladi prostor pomoću rashladnog sredstva koje kruži kroz sistem i kompresora koji ga pokreće. Kompresor je najskuplji i najosetljiviji deo sistema. On se uključuje i isključuje u zavisnosti od zadate temperature i spoljašnjih uslova.
I tu leži ključ problema – mnogi korisnici greše misleći da će štedeti ako često gase i pale klimu. U realnosti, svaki novi start kompresora zahteva veliku količinu struje i dodatno opterećuje ceo sistem.
-
Neprestano paljenje i gašenje: tihi ubica klime
Iskusni serviseri upozoravaju da je učestalo uključivanje i isključivanje klime jedna od najčešćih grešaka koje korisnici prave. Ljudi često veruju da će, ako isključe klimu kada im se učini da je prostor dovoljno rashlađen, pa je ponovo uključe za pola sata, uštedeti energiju. Međutim, upravo tada dolazi do najveće potrošnje – kompresor, koji je glavni potrošač, zahteva najviše energije u momentu startovanja.
Takvo ponašanje ne samo da povećava račun za struju, već i ubrzava habanje uređaja. Kompresor koji se prečesto pali i gasi ima znatno kraći radni vek. Zato je često mnogo racionalnije ostaviti klimu da radi konstantno, ali na umerenoj temperaturi.
-
Optimalna temperatura: ni previše hladno, ni pretoplo
Podešavanje temperature je još jedan važan faktor u efikasnom korišćenju klima uređaja. Preterano hlađenje, recimo na 20 stepeni ili niže, ne samo da povećava potrošnju, već može dovesti do zdravstvenih problema – prehlade, glavobolje i bolova u mišićima. Idealna temperatura za boravak u zatvorenom prostoru tokom leta kreće se između 24 i 26 stepeni Celzijusa.
U toj zoni telo ne doživljava šok prilikom ulaska i izlaska iz prostorije, klima manje troši, a uređaj radi stabilno i ravnomerno.
-
Kada treba isključiti klimu – i zašto ne prečesto
Postoje situacije kada je isključivanje klime logično i preporučljivo – na primer, kada napuštate dom ili kancelariju na duže od dva sata. Tada je racionalno da uređaj ne radi nepotrebno. Međutim, ako izlazite na 10 do 20 minuta, bolje je ostaviti je uključenu, jer je ponovni start energetski skuplji i štetniji za kompresor.
Korišćenje tajmera ili pametnih funkcija koje nude savremeni klima uređaji može pomoći da se uređaj automatski isključi kada niste prisutni duže vreme.
-
Pametan rad i održavanje – ključ za dug vek klime
Ključ dobrog i dugotrajnog rada klime nije samo u načinu korišćenja, već i u redovnom održavanju. Prljavi filteri otežavaju protok vazduha, povećavaju potrošnju i smanjuju efikasnost uređaja. Osim što ćete plaćati više za manji efekat, rizikujete i širenje bakterija i alergena po prostoru.
Savremeni uređaji često imaju “eco mode” ili automatske režime koji prilagođavaju rad prema spoljašnjim uslovima. Korišćenjem tih opcija možete dodatno smanjiti potrošnju bez žrtvovanja komfora.
-
Kako izvući maksimum bez dodatnog troška
Za dodatnu uštedu, važno je stvoriti uslove u prostoru koji podržavaju rad klime. To uključuje zatvaranje prozora, spuštanje roletni tokom najtoplijeg dela dana i korišćenje ventilatora kako bi se hladan vazduh ravnomernije rasporedio. Ventilator ne hladi sam po sebi, ali pomaže klimi da efikasnije obavi posao.
U većim prostorijama ili kancelarijama, preporučuje se takozvano “zoniranje” – klima se koristi samo u prostorijama koje su trenutno u upotrebi, čime se znatno smanjuje ukupna potrošnja.
-
Vazduh, vlaga i zdravlje: zaboravljeni aspekt klime
Klima uređaji ne služe samo za hlađenje – oni igraju važnu ulogu u kontroli vlažnosti vazduha. U vlažnim predelima, uklanjanje viška vlage sprečava pojavu buđi, neprijatnih mirisa i alergena. Zbog toga se preporučuje da klima povremeno radi i u “dry mode” režimu, posebno u prostorima sa slabom ventilacijom.
Redovno čišćenje i profesionalno servisiranje najmanje jednom godišnje pomoći će da klima ostane efikasna i bezbedna za svakodnevnu upotrebu. Ako uređaj ima režim samo ventilacije ili program za sušenje, korisno ga je koristiti i van klasične sezone hlađenja.
-
Klima i vremenski uslovi: prilagodite podešavanja pametno
Klima ne treba da radi identično svakog dana. Kada je spoljna temperatura niža, nema potrebe za intenzivnim hlađenjem. Podesite temperaturu više i uključite režim niske potrošnje. Ove male prilagodbe mogu doneti značajnu uštedu na mesečnom računu.
Ako niste sigurni u performanse svog uređaja ili primetite promene u radu (duže hlađenje, buka, slabiji protok vazduha), najbolje je pozvati stručnjaka koji će proveriti stanje i predložiti optimalna rešenja.
