Vitamini koji nedostaju organizmu, ako vam se stalno spava. U nastavku teksta vam otkrivamo. U današnjem vremenu brzog života, neprekidnih obaveza i stalne izloženosti stresu, sve veći broj ljudi oseća posledice hroničnog umora i dnevne pospanosti. Ove tegobe nisu samo prolazna iscrpljenost nakon napornog dana, već ozbiljan zdravstveni problem koji može značajno da naruši kvalitet života. Nedostatak energije, teškoće sa koncentracijom i stalni osećaj iscrpljenosti onemogućavaju normalno funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih zadataka.
Pravilna ishrana, promene životnih navika i blagovremeno otkrivanje uzroka od presudnog su značaja za ublažavanje i lečenje simptoma hroničnog umora. Stručnjaci naglašavaju da je ignorisanje ovih signala organizma pogrešan pristup, jer se stanje često pogoršava ako se ne reaguje na vreme.
-
Najčešći uzroci hroničnog umora
Hronični umor se nalazi na zvaničnoj listi bolesti Svetske zdravstvene organizacije i pogađa milione ljudi širom sveta. Ipak, i dalje se u mnogim slučajevima ne shvata dovoljno ozbiljno. Umor koji traje nedeljama ili mesecima nije normalna pojava i može biti signal ozbiljnijih poremećaja u organizmu. Evo nekoliko najčešćih uzroka:
-
Problemi sa štitnom žlezdom
Hipotireoza, odnosno usporen rad štitnjače, jedan je od glavnih uzročnika konstantne iscrpljenosti. Nedovoljno lučenje tiroidnih hormona usporava metabolizam, remeti koncentraciju i izaziva pospanost u toku dana.
-
Alergije i intolerancije na hranu
Nepodnošljivost određenih namirnica ili alergijska reakcija na hranu mogu izazvati brojne tegobe, uključujući i hronični umor. Dnevnik ishrane i testovi intolerancije pomažu u prepoznavanju namirnica koje štete organizmu.
-
Hronična nesanica
Nedostatak sna ili loš kvalitet spavanja direktno utiču na nivo energije. Umesto oslanjanja na lekove za spavanje, preporučuju se biljni čajevi od matičnjaka, lipe, lavande ili kamilice, koji prirodno opuštaju organizam.
-
Malokrvnost
Anemija, odnosno nedostatak gvožđa u krvi, često je povezana sa stalnim umorom. Pored iscrpljenosti, mogu se javiti i opadanje kose, nervoza, otežano disanje i česta potreba za zijevanjem.
-
Prepoznajte simptome hroničnog umora
Hronični umor ne dolazi uvek sam. Uz iscrpljenost, mogu se javiti i dodatni simptomi koji variraju od osobe do osobe:
- gubitak pamćenja i problema sa koncentracijom,
- glavobolje i bolovi u grlu,
- uvećani limfni čvorovi,
- bolovi u mišićima i zglobovima bez otoka,
- nesanica i ekstremna iscrpljenost posle minimalnog napora,
- probavne smetnje poput nadutosti, zatvora ili dijareje.
Neki simptomi su ozbiljniji i zahtevaju hitan odlazak lekaru: bol u grudima, vrtoglavica, nesvestica, aritmija, nagli gubitak ili dobijanje na težini.
-
Ostali zdravstveni problemi povezani sa hroničnim umorom
Osim osnovnih uzroka, hronični umor se može javiti i kao posledica drugih oboljenja ili stanja:
- anemija i hipoglikemija,
- virusne infekcije,
- poremećaji imunološkog sistema,
- hormonalni disbalansi,
- autoimune bolesti,
- stres i depresija.
Neretko je pospanost u toku dana simptom ozbiljnijih bolesti poput hepatitisa, leukemije, limfoma ili malignih tumora. Takođe, umor može biti i nuspojava određenih lekova.
-
Kandida i hronični umor
Prekomeran rast kandide u organizmu dodatno opterećuje imuni sistem. Ishrana bogata šećerom i belim brašnom, kao i česta upotreba antibiotika, stvaraju idealne uslove za razmnožavanje ove gljivice. Organizam tada troši mnogo više energije na odbranu, što dovodi do konstantnog osećaja umora. Neki stručnjaci čak povezuju kandidu sa razvojem alergija, artritisa, pa i malignih bolesti.
-
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza hroničnog umora zasniva se na prepoznavanju simptoma koji traju najmanje šest meseci. Ako iscrpljenost ne prolazi nakon odmora i dodatno se pogoršava nakon fizičkog ili mentalnog napora, neophodna je poseta lekaru. Prvi korak je isključivanje drugih bolesti koje mogu davati slične simptome.
-
Ishrana kao ključ oporavka
Hrana igra važnu ulogu u prevenciji i ublažavanju simptoma hroničnog umora. Nutricionisti savetuju povećan unos vlakana (25–30 g dnevno), jer ona ubrzavaju metabolizam i pomažu u detoksikaciji organizma.
Preporučene namirnice su:
- cvekla, šargarepa, kupus i karfiol,
- integralne žitarice, jezgrasto voće i semenke,
- banane, borovnice, jabuke i kupine,
- teleća džigerica i sardine,
- domaći sokovi i niskomasni jogurt.
Sa druge strane, treba izbegavati masnu i prerađenu hranu, brzu hranu, grickalice, rafinisani šećer, kao i preterano konzumiranje kafe i alkohola.
-
Najbolji prirodni lekovi i biljni čajevi
Tradicionalna medicina nudi brojne recepture koje mogu pomoći kod hroničnog umora:
- Čaj od matičnjaka, lipe i lavande – za bolji san i opuštanje.
- Mešavina žalfije, nane, majčine dušice i ruzmarina – jača imunitet i vraća energiju.
- Kombinacija meda i jabukovog sirćeta – odlična za nesanicu i obnavljanje snage.
- Napici od koprive, kupine i šipka – bogati vitaminima i mineralima.
- Mešavina divljih jabuka, meda i oraha – prirodni energetski booster.
U narodnoj tradiciji koristi se i komovica sa biljem poput nane i ruzmarina, koja se pije u malim količinama radi jačanja organizma.
