Moj muž mi i dan danas čestita na Ovom potezu. U nastavku teksta donosimo vam jednu zanimljivu priču. Odnos između svekrve i snaje oduvijek je bio jedno od najosetljivijih pitanja u porodičnim odnosima. Dve žene koje dolaze iz potpuno različitih sredina, odjednom se nađu u zajedničkom prostoru i očekuje se da funkcionišu kao porodica. Nije lako uskladiti navike, vaspitanje, očekivanja i način života. U teoriji, sve to može da izgleda jednostavno – dovoljno je međusobno poštovanje i malo kompromisa. U praksi, stvari često izmaknu kontroli.
Ja sam majka odraslog sina i upravo sam kroz sopstveno iskustvo shvatila koliko je taj odnos složen i koliko truda zahteva.
-
Kada roditelj ne može da ostane po strani
Imam šezdeset godina. Moj sin ima dvadeset sedam. Radi, studira, trudi se da izbalansira obaveze. Upoznala sam njegovu devojku i čula da su zajedno iznajmili stan. Govorila sam sebi da je to njegov život i da ne smem da se mešam. Ipak, kada je pao jedan ispit, pa ubrzo i drugi, osetila sam potrebu da reagujem.
Muž i ja smo razgovarali i doneli odluku da ih pozovemo da žive kod nas. Naša ideja bila je da će sin, oslobođen finansijskog pritiska, imati više vremena za učenje.
-
Prvi pravi susret sa snajom
Preselili su se u njegovu staru sobu. To je bio trenutak kada sam prvi put imala priliku da razgovaram sa njom duže od par minuta. Saznala sam da ne radi, da je izgubila posao jer je stalno kasnila i da joj je, kako sama kaže, teško da ustane rano ujutro.
Ono što sam uskoro primetila bilo je mnogo gore – danima je igrala igrice za računarom, spavala do besvesti i nije pokazivala nikakvu želju da pomogne u kući. Ni finansijski nije doprinosila. Čak je i svoj veš bez problema ostavljala meni da perem.
Prvi put u životu osetila sam da se suočavam sa osobom koja bukvalno parazitira. Te reči možda zvuče grubo, ali sam upravo tako doživljavala situaciju.
-
Razgovori koji ne vode nikuda
Počela sam da se žalim mužu. Osećala sam se nemoćno i pitala sam se šta da radim. On mi je savetovao da otvoreno razgovaram sa snajom, ali svaki pokušaj je završavao na isti način.
- Njeni odgovori su postali poznata rečenica: „Nisam planirala.“
- Pitam je da li bi mogla da pomogne oko ručka – „Nisam planirala da kuvam.“
- Molim je da ode do prodavnice – „Nisam planirala da izlazim.“
Predložim da barem pospremi sobu – opet isto.
Tako je iz dana u dan ostajala zatvorena u sobi, čekajući mog sina da dođe s posla. Ni studije nije nastavila, ni posao nije tražila.
-
Moja generacija i njen svet
Nikako nisam mogla da je razumem. Od svoje osamnaeste radim, svaki dinar smo muž i ja pošteno zaradili i ništa nam nije palo s neba. Činjenica da neko u mojim godinama može sebi da dozvoli da samo sedi, spava i igra igrice, za mene je bila nezamisliva.
Pitala sam se: da li sam ja previše stroga ili ona zaista nema nikakve ambicije? U tom pitanju sam često ostajala bez odgovora.
-
Neočekivano rešenje
Jednog dana, dok sam krenula da platim račune, sinula mi je ideja. Umesto da nastavim da se nerviram, odlučila sam da preduzmem nešto konkretno. Na pošti sam otkazala internet.
Kada sam se vratila kući, snaja je odmah pitala:
- „Zašto nemamo internet?“
Moj odgovor je bio kratak:
- „Ne planiram više da plaćam internet.“
To je bio trenutak preokreta. Već posle nekoliko dana, oni su se spakovali i preselili kod njenih roditelja, gde je sve funkcionisalo onako kako ona voli – bez obaveza, ali sa stabilnom internet vezom.
-
Ironija svakodnevnog života
Od tada dolaze kod nas povremeno, najčešće vikendom na ručak. Moj muž se ponekad šali, pa kada ga zamolim da izbaci smeće ili okopa baštu, on kaže:
„Nisam planirao!“
Iako naizgled zvuči bezazleno, ta rečenica je u našoj kući postala simbol jednog perioda koga se i dalje sećamo. Naravno, brzo ga sasečem u šali, ali duboko u sebi znam koliko je ta iskustva bilo teško podneti.
