U današnjem članku govorimo o jednoj ženi iz Hrvatske koja je odlučila da potraži sreću u Danskoj, zemlji poznatoj kao jedna od najuređenijih i najrazvijenijih država sveta, a čiji su stanovnici često proglašavani za najsrećniji narod na svetu.
- Kristina Volsperger Danilovski, magistarka hemije iz Zagreba, sa porodicom je početkom 2009. godine preselila se u Kopenhagen, vođena željom da isproba novi način života. Sa suprugom čiji posao je bio vezan za dansku prestonicu, i nakon što je dobila priliku u farmaceutskoj industriji, donela je hrabru odluku da započne život daleko od rodnog grada.
Kristina je odmah shvatila da je Danska zemlja u kojoj vlada poseban pristup vaspitanju dece i načinu života. Prvi šok dočekao ju je pri upisu sina u jaslice, gde je očekivala tople, šarene prostorije, ispunjene igračkama i pažljivim vaspitačicama. Međutim, prostor za decu bio je jednostavan, siv, bez igračaka, a osoblje nije bilo previše uključeno u igru ili negu mališana.
Danci veruju u razvoj individualnosti i samostalnosti od najranijeg doba, što znači da deca u jaslicama uče da se brinu sama o sebi, a roditelji ne trče za njima da ih čuvaju od svake moguće nezgode. U njihovom mentalitetu padanje i učenje na greškama smatra se neizbežnim i korisnim iskustvom. Kristina je isprva teško prihvatala ovu filozofiju, ali je vremenom uvidela da su danske metode usmerene na pravljenje srećnih, zdravih i odgovornih odraslih ljudi.
Jedna od specifičnosti danskog sistema je tzv. žuta kartica, mala plastična kartica sa desetocifrenim CPR brojem, koja je glavni identifikacioni dokument u zemlji. Ova kartica prati svakog građanina u svakom aspektu života — od upisa u školu i vrtić, preko posla, bankovnih računa, do zdravstvenih usluga.
- Sve se obavlja brzo i efikasno, uglavnom preko interneta, a birokratija je gotovo potpuno eliminisana. Ovakav sistem oduševljava strane doseljenike, ali je i nepopustljiv — zakasnite li sa nekom obavezom, sistem neće praviti izuzetke i kazniće vas, ma koliko sitan bio prekršaj. Kristina je to naučila na sopstvenom primeru kada je zbog rezervisanih termina u fitnes klubu koje nije koristila, dobila čak 15 kazni, jer u Danskoj je nepojavljivanje na dogovorenom terminu neprihvatljivo i kažnjava se.
Danski radni dani su striktno definisani, rad se obavlja u okviru radnog vremena od oko 8 do 16 sati, bez prekovremenog rada. Poslovni laptop ostaje na poslu, a ako neko radi od kuće, mora platiti poseban porez. Radna hijerarhija je minimalna, zaposleni su ravnopravni, a petkom se često organizuje zajednički doručak na poslu. Takav pristup često zbunjuje doseljenike iz zemalja gde je radni dan znatno duži i gde su prekovremeni sati uobičajeni.
- U Danskoj se živi jednostavno i s merom. Većina prodavnica, frizera, biblioteka i drugih uslužnih objekata zatvara se oko 18 sati, a izlazak nakon tog vremena smatra se nekulturnim. Porodica se okuplja oko zajedničkog obroka, deca već spavaju rano, a ritam života je usklađen s tim pravilima. Kristina je doživela da bude izbačena iz restorana zato što je ostala prekasno, što je kod nas nezamislivo.
Danska je poznata i po svojoj rodnoj ravnopravnosti, koja je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Jedan Danac koji je imao službeni put čak je zatražio od poslodavca da se plati supruzi kao naknada za dodatne kućne i roditeljske obaveze koje će morati da preuzme u njegovo odsustvo. Ovakva praksa šokira ljude iz drugih zemalja, ali je dokaz koliko se ovde poštuju i ravnopravnost i odgovornost.
Štedljivost je još jedna karakteristika danskog naroda. Hranu kupuju uglavnom petkom, jer se tada prodaju poslednje zalihe po sniženim cenama, a subotom stižu nove. Uprkos visokom standardu, potrošnja je racionalna, a nenamenski krediti gotovo nepostoje. Koncept dozvoljenog prekoračenja na tekućem računu im je nepoznat.
Porezi u Danskoj su izuzetno visoki, naročito na luksuzne proizvode poput automobila, gde se na cenu plaća gotovo dvostruki porez, osim ako se ne uklone zadnja sedišta, pa se vozilo tretira kao dostavno. Takođe, i nasledstvo je jako oporezovano, pa mnogi stariji ljudi prodaju stanove u gradovima poput Kopenhagena i odlaze u provinciju ili toplije zemlje poput Španije, gde penzija više vredi.
- Danska deca se od malih nogu vaspitavaju u skladu s prirodom i zdravim životom. Bebe mogu spavati napolju, u kolicima bez nadzora, čak i zimi, jer se veruje da im svež vazduh pomaže u jačanju zdravlja. Popularni su šumski vrtići gde deca provode vreme na otvorenom, bez igračaka, zagrevanja ili zgrada, hraneći se sirovom hranom i učeći da budu samostalna. Danci retko kupuju mnogo igračaka ili slatkiša deci, podstičući kreativnost i boravak u prirodi.
Što se tiče zdravlja, u Danskoj se ne troše lekovi olako. Roditelji i lekari preziru bespotrebne odlaske doktoru i prekomernu upotrebu sirupa i obloga. Za obične simptome deca se ne vode odmah kod lekara, jer veruju da će se telo samo izboriti.
Danska je jedna od retkih zemalja u Evropi sa stabilnim natalitetom. Žene rađaju u proseku oko 1,8 dece, a porodice su raznovrsne — razvodi su česti, ali roditelji nastavljaju ravnopravno da se brinu o deci, gej parovi normalno odgajaju potomstvo, a potpomognuta oplodnja je široko dostupna.
Za razliku od mnogih drugih zemalja, stariji ljudi u Danskoj ne žive u velikim porodicama ili kod dece, već prodaju svoje nekretnine u skupim gradovima i odlaze na jeftinija mesta za penzionerski život. Državne penzije su jednake za sve, a dodatne uplate u fondove retke su i ne čine veliku razliku u životnom standardu.
Danci vode računa o ekologiji i zdravlju, pa je u njihovim domovima minimalizam na visokom nivou. Domovi su često s velikim staklenim površinama, bez zavesa, jer nisu stidljivi i obožavaju prirodnu svetlost. Takav stil života uključuje i praktičnost — proizvodi su jednostavni, bez mirisa i aditiva, sa ekološkim pakovanjima velikih dimenzija.
Društveni život u Danskoj je veoma individualistički. Ljudi se teško sprijateljuju do nivoa da ulaze jedni drugima u kuću ili da zovu na večere i druženja u svakodnevnom smislu. Kristina je iskusila kako je teško ostvariti duboke veze i primljena je samo nakon dugog truda i inicijative.Kafići ne funkcionišu kao kod nas, sa uslugom za stolom, već se kafa kupuje na šanku, uzima se samostalno šećer i voda, a ljudi se retko duže zadržavaju i razgovaraju.
Sve ove karakteristike Danske pokazuju koliko je to jedinstveno društvo, sa posebnim vrednostima koje se možda razlikuju od onih na koje smo navikli, ali koje, bez sumnje, stvaraju stabilnu, srećnu i zdravu zajednicu. Kristinino iskustvo otkriva koliko je važno imati otvoren um i poštovati lokalne običaje kada se odlučiš da živiš u novoj zemlji.
